Građani će besplatne akcije Telekoma Srbija moći da unovče najranije u septembru, kada će se operater listirati na Beogradskoj berzi, saznaje “Blic”. Tek tada će građani moći da prodaju svoj paket akcija koji vredi oko 70 evra.

Centralni registar hartija od vrednosti je, na osnovu zaključka Vlade Srbije, izvršio prenos besplatnih akcija “Telekoma Srbija”. Od ukupno milijardu akcija “Telekoma”, 6,94 odsto akcija dobili su zaposleni i bivši zaposleni te kompanije, a 15 odsto građani. Početna cena jedne akcije na berzi biće 2,27 evra, a svaki građanin koji ima pravo na besplatne akcije, a takvih je 4,8 miliona, postao je vlasnik 31 akcije “Telekoma Srbija”.

Komisija za zaštitu konkurencije u Srbiji odobrila je holandskoj kompaniji Frisland kampina internacional preuzimanje Imleka i Mlekare Subotica, objavljeno je na sajtu te institucije www.kzk.gov.rs.

Mlekare su u vlasništvu Denjub fuds grupe kojom upravlja investicioni fond Salford.Komisija u skraćenom postupku odobrila preuzimanje najmanje 81,68 odsto akcija Imleka i 81,76 odsto akcija subotičke mlekare.

Holandski proizvodjač mleka Rojal Frislandkampina i Salford potpisali su 2. februara ove godine memorandum o razumevanju o preuzimanju dve mlekare u Srbiji.

Vlada Srbije usvojila je Zaključak o besplatnoj podeli akcija Telekoma Srbija, odredila tržišnu vrednost kapitala u iznosu od 2,27 milijardi evra, a svaki građanin će dobiti po 31 akciju, čija je početna cena 2,27 evra po jednoj akciji. Zaključkom Vlade Srbije u petak, zaposleni i bivši zaposleni dobiće 6,94 odsto besplatnih akcija Telekoma , a građani 15 odsto od ukupno jedne milijarde akcija.Vlada Srbije zadužila je Telekom Srbija da sprovede sve potrebne aktivnosti kako bi bila omogućena raspodela akcija i trgovina njima na berzi, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju s medijima.

Pod izgovorom poskupljenja sirovina i energenata i rasta kursa evra, do početka idućeg meseca nove cene dobiće mesne prerađevine, smrznuta riba, sokovi, proizvodi za ličnu higijenu i praškovi za veš, saznaje list Blic.

Cene ribljih štapića, lignji, oslića i drugih vrsta smrznute ribe pojedinih uvoznika već danas će biti uvećane u proseku 6,6 odsto. Tri dana kasnije od 2,5 do 4,5 odsto poskupeće i proizvodi kompanije “Zlatiborac”. Poskupljenja neće zaobići ni sredstva za ličnu higijenu i kućnu hemiju. Kompanija “Nivea” 24. aprila podići će cene skoro svih svojih proizvoda za 4,6 odsto, a 1. maja na snagu stupaju i novi cenovnici kompanija “Loreal” i “Prokter end Gembel” uvećani tri do 10 odsto. Šamponi za kosu „elsev” i “Lorealove” kreme za lice poskupeće šest odsto, “garnijerovi” šamponi pet, dezodoransi 3,3, a losioni i mleka za telo osam odsto.

Pet odsto poskupeće i šamponi “hed end šolders” i “panten”, deterdženti za posuđe “feri”, proizvodi “žilet”, ali i farbe za kosu “londa” i “velaton”. Cene sapuna “kamej” porašće 3,5 a higijenskih uložaka “olvejz” i “naturea” 10 odsto. Osim toga, “Henkel” će 7. maja ponovo podići cene praška za veš: “meriksa” za osam, a “persila” za pet odsto.

Kada se uporede cene sa istim periodom prošle godine, ispada da će nabavna cena “meriksa” ovog maja u odnosu na prošli maj biti veća 26 odsto. Od početka meseca poskupeli su i brojni proizvodi “Karneksa”, “Neoplante”, “Koka Kole”, “Somboleda”.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) raspisala je danas 13. javni poziv za dodelu 150 miliona dinara bespovratne finansijske pomoći pojedinačnim privrednim subjektima i poslovnim uduženjima za izvozni marketing.

Pravo učešća imaju pojedinačni privredni subjekti i poslovna udruženja proizvodne delatnosti svih sektora ili uslužne delatnosti i to u sektorima energetike, građevine, reciklaže, idustrijskog i tekstilnog dizajna.Ovi privredni subjekti treba da su pozitivno poslovali u 2010. i/ili 2011. godini, da jedan deo prihoda ostvaruju iz izvoza, da nisu u postupku stečaja, likvidacije i da nisu u teškoćama.

Aktivnosti za koje se refundiraju sredstva su individualni nastup kompanija ili udruženja na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na stranim tržištima, nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih misija/poseta/B2B na inostranim tržištima, internacionalizacija proizvoda kroz jačanje konkurentnosti (istraživanje tržišta, sertifikacija proizvoda, sertifikacija upravljanja kvalitetom), kao i jačanje marketinških kapaciteta.

Glavne novine od ove godine su da pravo učešća na konkursu imaju zadruge, veliki privredni subjekti za sve aktivnosti, da poslovna udruženja mogu konkurisati za sve aktvnosti osim za sertifikaciju, a novina je i mogućnost refundacije do 75 posto opravdanih troškova sertifikacije.  Rok za podnošenje prijava je 18. maj.U prethodnih 12 krugova Programa isplaćeno je 550 miliona dinara. Od početka programa, sredinom 2006. godine, sredstva su odobrena za 1.137 preduzeća od ukupno 1.827 prijavljenih.

Privreda, preduzetnici i gradjani u Srbiji u martu su bankama dugovali 2.009 milijardi dinara, što je 1,1 odsto više nego u februaru, objavilo je danas Udruženje banaka Srbije.

Krediti privrede iznosili su 1.345 milijardi dinara i za 0,8 odsto, odnosno 11 milijardi dinara, bili su veći nego u februaru, dok je dug stanovništva povećan za 1,8 odsto, odnosno 10 milijardi, na 572 milijarde dinara. Preduzetnici su na kraju marta bili dugovali 91,7 milijardi dinara, što je za 1,7 odsto više nego prethodnog meseca.

Kod stanovništva je zabeležen rast gotovinskih kredita od dva odsto, na 147,3 milijarde dinara, a stambeni krediti su porasli za 2,2 odsto, na 326,6 milijardi dinara.

Odbor Privrede komore Srbije (PKS) za bankarstvo i osiguranje najavio je da će podneti inicijativu Ministarstvu finansija da se ukine ili odloži obaveza banaka da od 1. jula kontrolišu uplatu poreza i doprinosa na zarade. Predsednik Odbora Vladimir Čupić kazao je novinarima nakon sednice tog tela da inicijativu podržavaju i Narodna banka Srbije i Udruženje banaka. Krajem decembra 2011. godine Skupšina Srbije usvojila je izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji po kojima će banke biti obavezne da blokiraju isplatu zarada ukoliko nisu uplaćeni i porezi i doprinosi.”Banke nisu produžena ruka Ministarstva finansija i Poreske uprave. Nije posao bankarskog sektora da vrši kontrolu naplate poreza i doprinosa”, istakao je Čupić, koji je i predsednik Izvršnog odobra Hipo Alpe-Adrija banke u Srbiji. Čupić je ocenio da je izuzetno kratak rok od dva i po meseca za, koliko ostaje do primene novog propisa, ako se ne računaju uskršnji i provomajski praznici.

Na sajtu Poreske uprave Srbije objavljen je spisak  pet stotina najvećih dužnika. Na spisku su se našla nekadašnja subotička preduzeća poput Subotičanke, 29. novembra, Podruma Palić, Gorkog lista, Simeksa i preduzeća Si end Si promet.Medju dužnicima, fizičkim licima u Srbiji su i Subotičani,Vojin Djordjević koji državi duguje na ime poreza više od 42 miliona dinara, njegov brat Živojin koji duguje nešto više od 5 miliona dinara i Petar Gunić koji duguje takodje oko 5 miliona dinara.

Vinarija “Zvonko Bogdan” iz Subotice dobitnik je nagrade za investiciju godine “Aurea 2012″, koju dodeljuje poslovni portal E-kapija (www.ekapija.com).Nagradu “Aurea” (www.aurea.rs) je na svečanosti u Beogradu primio pevač i kompozitor Zvonko Bogdan, po kojem je vinarija dobila ime.Kako je saopšteno, novootvorana vinarija na Palićkom jezeru najbolje je rangirana po sva tri kriterijuma – po inovativnosti, društvenoj korisnosti i finansijskom potencijalu.Menadžer vinarije “Zvonko Bogdan” Zlatko Živanić je rekao da je ta vinarija u prvoj godini rada primenila dosta inovacija i istakao da to što je dobila nagradu “Aurea” govori da se na srpskom tržištu ceni kvalitet proizvodnje i samog proizvoda.